O Народној библиотеци

Увод

У културној историји Србије од великог значаја је добијање самосталности, после доношења Хатишерифа 1830, чиме је отворен процес настанка и оснивања бројних важних државотворних установа и институција.

Престони Крагујевац изнедрио је средином XIX века, и то у веома кратком периоду: прву галерију слика, апотеку, војни оркестар, гимназију одн. Лицеј, штампарију у којој је штампан први број Новина Србских, позориште и читалиште. Читалишта су улавном ницала као резултат приватне иницијативе, била су место окупљања појединаца који су показивали наклоност према књизи и писаној речи и због начина и организације рада сматрамо их зачетницима библиотекарства у Србији. Крагујевачко читалиште основано је 1846, одмах после Београдског.

Архивска грађа у новијој културној историји као прве и најстарије српске библиотеке наводи библиотеку Књажеске канцеларије и Гимназијску, за ђаке и наставнике. Међутим, карактер јавности у правом значењу те речи добила је тек библиотека која је била смештена у згради Гимназије, са својим посебним фондом, а финансирана је из државног буџета. За њено оснивање заслужан је Јанко Шафарик, знаменити ерудита тог доба и библиотекар-управник Народне библиотеке у Београду. По препоруци Државног савета и на основу Решења које је потписао кнез Михаило Обреновић 14. јуна 1866.г. управо тај фонд књига је институционализован као Јавна библиотека. У њој леже корени данашње библиотеке "Вук Караџић". У периоду омеђеном годином оснивања и годином свог првог преименовања (1920. у Народна библиотека) библиотечки фонд је више пута измештан, због чега је трпео бројне губитке и оштећења. Данашњи назив Народна библиотека "Вук Караџић" добила је 1953.године.

Данас је Народна библиотека "Вук Караџић" у Крагујевцу савремена јавна матична библиотека, која обавља библиотечку делатност у складу са важећим законским и подзаконским прописима. У циљу праћења стања и развоја библиотечке делатности, библиотека је носилац матичности за све јавне, специјалне и школске библиотеке на подручју општина Аранђеловац, Баточина, Кнић, Лапово, Топола, Рача и Крагујевац. Запослени у Библиотеци учествују у раду комисија и других стручних форума који се организују у библиотечкој струци на нивоу Републике.

Библиотека као институција и појединци као истакнути библиотекари, за постигнуте резултате и стручност у раду добитници су бројних признања: награде "Миодраг Панић Суреп" (НБ "Вук Караџић", 1972,1996; Мирослав Чомић, 1972; Милица Грубач,1982; Нинослава Милановић, 1998); Вукове награде (НБ "Вук Караџић", 1965) и др. Судбина опстајања под туђим кровом нашу библиотеку упорно прати и ограничава могуће замахе како у погледу обима грађе, тако и просторних капацитета који би омогућили разноврснију понуду услуга које нам намећу трендови садашњице. Ипак, ми и даље верујемо да је дигнитет наше установе на културној мапи Србије и све што чинимо ради унапређења струке, као и промоције и афирмације квалитетног стваралаштва довољна препорука и обавеза да се питању наменског простора у блиској будућности посвети већа друштвена пажња.

Мисија

  1. Да чувамо и чинимо доступном јавности сву књижну и некњижну грађу наших фондова, у складу са стандардима које прописују релевантна законска акта
  2. Да својим члановима пружамо квалитетне библиотечко-информационе услуге
  3. Да врстом и квалитетом услуга пратимо друштвене токове и задовољавамо културне потребе суграђана, без обзира на родну, старосну, социјалну, идеолошку, политичку, верску припадност
  4. Да промовишемо знање као покретачку снагу цивилизацијских токова
  5. Да духовна и научна достигнућа људског ума која баштинимо учинимо вечито актуелним вредностима које треба поштовати
  6. Да књигу промовишемо као непролазну вредност и увек актуелан медиј у процесу доживотног образовања, забаве и доколице
  7. Да афирмишемо завичајну културу, као фактор препознатљивости локалне културне средине
  8. Да подстичемо и негујемо читалачке навике код деце
  9. Да развијамо садржаје који ће бити атрактивни за адолесцентску популацију
  10. Да јавности презентујемо релевантне савремене ствараоце у свим сферама људске делатности.

Визија

  1. Да у раду са корисницима достигнемо висок ниво стручног рада, који би се директно одразио на квалитет и спектар наших услуга
  2. Да се наш рад базира на стручном кадру који је агилан у континуираном професионалном усавршавању, у циљу унапређења организације послова и пружања услуга
  3. Да поред статуса опште образовне установе, стекнемо и позицију релеватног изворишта информација о стручном и научном знању
  4. Да за локалну заједницу постанемо релевантно средиште културних дешавања
  5. Да унапредимо сарадњу са општинским јавним библиотекама на подручју наше матичности, али и другим сродним установама културе
  6. Да развијемо издавачку делатност која би била промотер квалитетног завичајног стваралаштва, наслеђеног и савременог
  7. Да будемо отворени за волонтерски рад и профилисање библиотечких садржаја споља
  8. Да формирамо Библиотеку за младе, као организациони сегмент Библиотеке, у складу са савременим тенденцијама у библиотекарству
  9. Да развијемо вид пружања услуга на даљину
  10. Да проширимо спектар циљних група (особе са инвалидитетом, слепе и слабовиде) и у складу с њиховим потребама попуњавамо своје фондове.

Одељења

Народна библиотека „Вук Караџић“ има укупно 16 централних одељења, 5 огранака у градским подручјима и 4 огранка у приградским подручјима.

Главна одељења Народне библиотеке су:

  • Одељење за рад са одраслим читаоцима, које садржи и галеријски простор где се организују изложбе, књижевне вечери и друге културне манифестације.
  • Завичајни фонд, у оквиру кога се чувају дела на основу три критеријума: аутор: Крагујевчанин, тема: Крагујевац и издавач: из Крагујевца. Позајмица материјала из овог фонда није могућа, већ се користи искључиво у читаоници
  • Научни фонд, у оквиру кога се налази и читаоница коју могу користити сви чланови Библиотеке. Позајмица материјала из овог фонда није могућа.
  • Одељење набавке и обраде, у оквиру кога се врши набавка књига и њихова обрада и уношење у COBISS систем.
  • Одељење периодичних списа, у оквиру кога се налази и читаоница коју могу користити сви чланови Библиотека и у коме је доступна дневна и друга периодична штампа.
  • Амерички кутак, одељење настало сарадњом Народне библиотеке „Вук Караџић“ и Амбасаде САД у Београду. Чланство у Америчком кутку је бесплатно, а члановима је доступан књижни фонд америчких аутора и некњижна грађа, као и различите услуге (курсеви енглеског језика, бесплатан приступ интернету).
  • Одељење британске књиге, у оквиру кога се налази фонд књига енглеских аутора.
  • Одељење старе и ретке књиге,
  • Дечје одељење, које ради са корисницима до 14. година старости.
  • Матично одељење
  • Одељење за организацију културних активности
  • Одељење електронске обраде података
  • Одељење за економске послове и рачуноводство
  • Одељење техничке заштите књиге - књиговезница
  • Одељење за рачуноводствене послове
  • Одељење за правне и административне послове

Огранци Народне библиотеке налазе се у следећим градским насељима: Аеродром, Пивара, Стара радничка колонија, Станово и Бресница.

Огранци Народне библиотеке налазе се у следећим приградским и сеоским подручјима: Страгари, Драгобраћа, Грошница и Чумић.

Уколико није другачије наведено, садржај ове странице заштићен је лиценцом Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License